Danas u gostima srpski Marko Polo!

Predstavljamo vam Filipa Čolakovića, studenta master studija na Fakultetu za međunarodne i unutrašnje poslove Djilin Univerziteta u Čangčunu u Narodnoj Republici Kini.

Pre nego što načnemo temu Kine, predstavite nam Vašu organizaciju?
Skoro četiri godine vodim tim okupljen oko ideja i vrednosti Akademije nacionalnog razvoja, organizacije civilnog društva koja razvija i sprovodi programe nefromalnog obrazovanja i prati teme iz oblasti unapređenja kompetentnosti domaćeg formalnog i neformalnog obrazovanja, a sve za potrebe stvaranja budućih kadrova na domaćem i inostranom tržištu rada. Trenutno svoje aktivnosti najviše sprovodimo na teritorije Srbije i Republike Srpske. Naš rad je skoro prepoznat od strane UNESCO koji je svojom patronažom potržao jedan međunarodni projekat koji smo razvili sa kolegamai z Banja Luke. Tokom svojih studija i Akademija je imala priliku da stekne bolji uvid u praksu koja se primenjuje u obrazovnim institcijama svih nivoa u Kini.

Zašto ste se odlučili za studije u Kini?
Tokom stručne prakse koju sam obavaljao tokom svojih osnovnih studija imao sam više susreta sa zvaničnicima i predstavnicima univerziteta NR Kine, u nekoliko prilika su mi pojedini članovi njihovih delegacija predlagali da nastavim postdiplomske studije u Kini i ukazali mi i na moguće načine stipendiranja studija.

Kina me je najviše zainteresovala zbog činjenice da je u pitanju zemjla koja je i dalje u razvoju, država velikih mogućnosti ali i mesto o kome stranci i dalje malo znaju, te za mene predstavlja u velikoj meri put u nepoznato.

Zbog svojih specifičnosti za Kinu se zaista moze reći da je jedna avantura. Takođe, sigurno primaran razlog odlaska u Kinu jeste i mogućnost da studiram na jedno od najboljih univerziteta u Aziji sa veoma dobrim uslovima studiranja.

Koje su Vam bile druge opcije?
Konkurisao sam za više univerziteta i i stipendija u inostranstvu koje su uključivale studiranje u Sloveniji, Britaniji, SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali sam takođe razmatrao mogućnost da nastavim u Srbiji dalje školovanje

Recite nam nešto više o stipendiji Kineske vlade i kako ona funkcioniše?
Za odlazak na studije, učenje jezika ili studentsku razmenu u Kinu postoji više mogućnosti. Jedna od tih mogućnosti je i  moja stipendija – stipendija Ministarstva trgovine NR Kine. Taj program je namenjen uglavnom vladinim zvaničnicima iz zemalja u razvoju koji su spremni na dalje školovanje sa ciljem da kroz usavršavanje bolje upoznaju Kinu i steknu određenana prednaznanja i kontakte u zemlji boravka.

Kako je studirati u Kini?
Prilikom studija u bilo kojoj stranoj državi student se susreće sa određenim specifičnostima koje se tiču samog mesta boravka. Te specifičnosti nekad ne određuje samo država u kojoj studira, već mogu zavisiti i od grada ili univerziteta na kome se nalazi, s obzirom da u Kini postoji preko 800 univerziteta. Konkretno na mojim studijama sam imao više iskustava sa profesorima koji su prethodno radili na prestižnim institucijama u Britaniji i SAD. Takođe svakog petka smo imali gostujuće predavače iz celog sveta, koji su sa nama delili svoja iskustva iz struke i njihove ideje i tumačenja na trenutnih dešavanja u svetu. Naravno, ovakvo okruženje omogućava mnogo prilika za sticanje raznih korisnih kontakata. Takođe, konkretno u mom slučaju, uspeo sam da dobijem finansijsku podršku univerziteta za odlazak na dve konferencije u Njujork i Nju Džersi, kao i na konferencije i sajmove u samoj Kini. Možda su najveće prednost značajna sredstva na raspolaganju njihovih univerziteta koja se stavljaju u službu studenata, kao i otvorenost domaćina na saradnju i potreba države da neprestano ulaže na razne načine u akademsku zajednicu.

Koja je razlika između studija u Srbiji i Kini?
U Kini su skoro svi studenti smešteni u kampusu, predavanja su obavezna a grupe male. Zato je lako osposobiti studenta za intenzivniji naučno-istrazivčki rad, preneti potrebna znanja i veštine, kao i održati relaksiraniji i frekventniji odnos između profesora i studenta. Dosta se uči i radi, potrebno je da studenti prate nastavu i da su konstantno u toku sa gradivom. Podržava se u velikoj meri i njihov vannastavni aganžman. Naravno, u slučaju da student iz bilo kog razloga nije u stanju da zadovolji očekivanja, nastavno osoblje će mu rado pomoći. Takođe, ono što je meni bilo veoma značajno je prilika da se direktno uključim u nastavni proces, što nije opcija koja se pruža svima Tako da sam imao priliku da predajem studentima osnovnih akademskih studija prošle akademske godine.

Kakav je studentski život u Kini?
Fakulteti organizuju barem dva besplatna putovanja godišnje tokom raspusta i nastoje da tokom godine zadovolje sve potrebe studenata za usavršavanje i uslove za provođenje kvalitetnog slobodnog vremena. U tom kontekstu se organizuje se veliki broj naučnih i drugihkonferencija, skupova tokom semestra i gostujućih predavanjakoja se održavaju barem jednom sedmično. Kampus raspolažu brojnim sportskim terenima, poput bazena, otvorenih i zatvorenih terena za košarku, tenis, fudbal, stoni tenis kao i kafićima i brojnim parkovima i velikim veštačkim jezerima sa šetalištima.

Šta je potrebno da bi se neko prijavio na kinesku stipendiju?
Potrebno je pratiti obavešstenja Saveta za visoko obrazovanje pri vladi Kine, konkurse njihovih ministarstava i sajt kineskog centra pri Univerzitetu Džon Nezbit koji ima visok stepen saradnje sa tamošnjim univerzitetima. Nakon dobrog informisanja o uslovima i načinu prijave, student koji konkuriše treba da pošalje neophodnu dokumentaciju i putem interneta ili je dostavi ambasadi Kine u svojoj državi. Velika prednost je brzina procesa i kandidat nakon kratkog vremenskog perioda saznaje svoj status. Znanje kineskog jezika nije obavezno, ali je svakako poželjno.

Koje je najpozitivnije iskustvo koje ste poneli sa studija u Kini?
To je jedno od težih pitanja, iskreno na ovo posmatram kao na svoje celokupno kinesko iskustvo. Trudim se da na taj način ne razdvajam sve na pojedinačna iskustva. Sva, pa i manje dobra iskustva, su deo životne škole i mog „kineskog iskustva“ i mislim da se tako i sve prepreke tako lakše prevazilaze.

Jedno od najkorisnijih iskustava je sigurno što sam bio u prilici da u Kini, pored njihove kulture. bolje upoznam sebe, da se snalazim u raznim situacijama, da upoznam veoma dobre prijatelje i steknem razne druge kontakte.

Da li ste imali neko negativno iskustvo?
Trudim se da sva negativna iskustva iskoristim za svoj lični razvoj i zato se ne mogu požaliti na loša iskustva.

Da li biste preporučili studentima da studiraju u inostranstvu?
Svakako smatram da su život, studije ili duži boravak u inostranstvu veoma korisni za nečiji razvoj. Pomažu osobi da postane samostalniji, snalažljiviji i spremniji za dalji zivot. Za sve u životu postoje dobre i loše strane, ali mislim da je na duge staze, pored svih odricanja, ovo bila dobra odluka.

Ukoliko ste zainteresovani za studije u inostranstvu, pošaljite besplatan upit

Besplatno preuzimanje kataloga

Danas za vas piše Sanja Mijatović-Majin, direktorka naše partnerske škole jezika u Novom Sadu Avalon.

TOEFL ili IELTS

TOEFL (Test of English as a Foreign Language) i IELTS (International English Language Testing System) su jezički ispiti, koje moraš da položiš, kako bi mogao da apliciraš na univerzitete u inostranstvu.

Postoje fakulteti koji će ti tražiti ili jedan ili drugi ispit, a neki prihvataju oba. Veštine koje će proverarvati na oba ispita su: reading (razumevanje teksta), listening (slusanje) , writing (vestina pisanja) ispeaking (komunikacija).

Koliko bodova ti je potrebno?

Broj bodova koji će ti tražiti se razlikuje od univerziteta do univerziteta. Jači fakulteti traže i jači skor, što je i logično, jer je konkurencija jaka.

Ukoliko želiš da ideš na osnovne studije, broj bodova za TOEFL ili overall band za IELTS će bti manji nego za postdiplomske ili doktorske studije. Shodno tome, broj bodova će varirati od 80 do 110 poena za TOEFL  od moguĆih 120, odnosno 6.O pa naviše za Academic IELTS od mogucih 9.O. Ako se pitaš koji ispit je lakši  i za koji se brže možeš spremiti, potrudiću se da objasnim oba ispita po segmentima u narednim postovima i na taj način ti bar malo olakšam odluku.

Koji je prvi korak ka testu?

Prvi korak je da se informišeš o tome koji ti skor treba, nakon čega moraš testirati svoje znanje opšteg engleskog jezika na osnovu zajedničkog evropskog okvira – (CEFR): A1, A2, B1, B2, C1, C2. Opšte znanje možeš proveriti u bilo kojoj školi stranih jezika. U većini škola ovakovo testiranje (placement test) je i besplatno. Takođe, imaćeš dosta online testova gde se možeš testirati. Manjkavost ovakvog testiranja je što nemaš usmeni deo testiranja, pa bih ti predložila da odetš kod nekog ko bi ti tačno po svim jezičkim veštinama rekao tvoje realno znanje. Može se desiti da si gramatički na C1 nivou znanja, ali da ti je konverzacija i vokabular na recimo B2 nivou, pa čak i niže.  Da bi se spremio za TOEFL ili IELTS test, bilo bi dobro da si na minimum B2 nivou. Ako si na nižem nivou, a treba ti veći skor, just dont panic… you can do it trust me. 

Na primer, treba ti 6.5 overall band da bi upisao Bocconi univerzitet u Italiji. To znači da bi morao biti na C1 nivou znanja, da bi dobio ovaj skor. Veruj mi  da često ljudi i na slabijem, B2 nivou, uspeju da dođu do ovog cilja sa dobrom pripremom i jakim drillom.

U navedenoj tabeli prikazana je komparativna analiza IELTS ACADEMIC  testa sa TOEFL testom i CEFR nivoima.

Sanja Mijatović-Majin

M.A. English Language and Literature

IELTS/TOEFL/SAT Instructor at Avalon Educational Centre

Raspisan je konkurs za Master i PhD studije u Južnoj Koreji za 2017. godinu, koja je puna i pokriva troškove života, školarine i puta, kao i godinu dana učenja korejskog jezika.

Stipendija je za studente master i doktorskih studija, za različite oblasti. Zajedničko je obavezno učenje korejskog jezika godinu dana pre studija, posle čega se polaže test jezika TOPIK (Test of Proficiency in Korean Language). Škole jezika su uglavnom u unutrašnjosti, a potom se ide u veće gradove na studije. Ukoliko se položi traženi nivo, upisuju se master ili doktorske studije u trajanju od dve, odnosno tri godine.

Šta pokriva stipendija?

Stipendija  pokriva sve troškove života, zdravstvenog osiguranja, puta u Južnu Koreju i plaćenu školarinu. Stipendija se daje i za studije i za period učenja jezika od godinu dana. Postoji čak i nagrada od 200$ kada se završe studije i kandidat vrati u Srbiju.

Kako se prijavljuje?

Za stipendiju se prijavljuje isključivo preko korejske ambasade u Beogradu – nemojte slati i prijavu online, već samo preko ambasade. Važno je da kada navodite tri univerziteta za koje se prijavljujete ne izlistate kao prve izbore najprestižnije univerzitete, jer je konkurencija veoma jaka. Studenti iz Srbije ne kotiraju se bog zna kako, s obzirom da je u celoj Srbiji samo Univerzitet u Beogradu na Šangajskoj listi univerziteta (300. na svetu), a ostali nisu ni izlistani. Rok je februar, ali najbolje je početi sa prijavom što ranije.

Ambasada

Za Srbiju se dodeljuje četiri stipendije godišnje, a za Crnu Goru jedna. Više informacija pogledajte na sajtu ambasade ili ih kontaktirajte direktno.

Letnja škola jezika

Takođe postoje i letnje škole jezika u trajanju od nekoliko meseci, a prijava takođe ide preko ambasade. Prijavu možete pogledati na ovom linku.

Srećno!

Ukoliko Vam je potrebna pomoć oko pripreme dokumentacije i biranja programa, pošaljite nam besplatan upit

Zašto studirati medicinu u inostranstvu

Medicina danas, kao i nekada, važi za jednu od najperspektivnijih i najprestižnijih oblasti studiranja. Iako je sama profesija vrlo izazovna, ponekad naporna i zahtevna, biti lekar ili medicinski radnik istovremeno je vrlo ispunjujuće i respektabilno zanimanje. U Srbiji su studije medicine prilično kompetitivne, vrlo je teško upisati i konkurencija je vrlo oštra. Sa druge strane, nastavak studija na nekom od specijalističkih programa podrazumeva pronalaženje odgovarajuće institucije koja bi ih prihvatila, a to u poslednjih nekoliko godina u našoj zemlji ne ide tako glatko. Zbog toga se sve više mladih odlučuje za studije medicine u inostranstvu.

Kao i kod bilo koje druge nauke ili oblasti, važno je izabrati Univerzitet u inostranstvu koji ima akreditovan program, respektabilni kvalitet i nivo obrazovanja koje pruža budućem studentu, kao da je diploma koju izdaje priznata svuda u svetu. Zbog toga smo za vas istražili ovu temu i fokusirali se na odabir vrhunskih evropskih programa na vodećim istraživačkim univerzitetima, univerzitetima primenjenih nauka i koledža.

Amerika vs Evropa

Najbolje rangirani programi i univerziteti iz oblasti medicine svakako su locirani u Americi. Istovremeno, ovi programi su ekstremno izazovni u smislu vremena, novca (30-50.000 dolara po godini studija) i intelektualnog napora, ali da biste studirali medicinu u Engleskom prvo morate da završite koledž, te ceo proces traje mnogo duže nego u Evropi. Kako nam najviše upita od vas stiže o studijama medicine u inostranstvu na engleskom jeziku, ali po pristupačnim cenama koje odgovaraju džepu prosečne porodice u Srbiji, izdvojili smo najbolje studije.

Velika Britanija

Tradicionalno su vrlo otvoreni prema stranim studentima i njihove diplome su poštovane i priznate svuda u svetu. Sam upis nije laka stvar, morate imati odlične ocene, biti vrlo motivisani i najčešće strane studente šalju na tzv. Medicinski osnovni kurs (Medical Foundation Course). Ovaj kurs, ili „nulta godina“, kako se popularno naziva, traje godinu dana i najčešće prestavlja uslov za upis na osnovne studije za one studente koji nisu imali dovoljno predmeta iz prirodnih nauka u srednjim školama, ili im je znanje engleskog jezika na nižem nivou od predviđenog za normalno pohađanje nastave. Studenti koji uspešno polože minimum 75% ispita u godinu dana, mogu se upisati na osnovne studije medicine koje traju 6 godina.

Univerzitetski centri koji imaju najbolje rangirane programe iz oblasti medicine su University of Leeds, St George’s University of London, Liverpool John Moores University, University of Bath, University of Oxford,  Newcastle University Medical School i Lancaster University. Školarina za godinu dana studija se kreće od 10 do 30.000 eura, u zavisnosti od programa. Prijave za sve Univerzitete u Velikoj Britaniji se obavljaju preko UCAS sajta, i rok je (u glavnom) 15. oktobar svake godine.

Uslovi koji se traže za upis na OSNOVNE (Bachelor) studijske programe medicine u Velikoj Britaniji su odlično znanje engleskog jezika (minimum skor na IELTS testu koji se traži je 7,0), odličan uspeh iz srednje škole, sa najvišim ocenama iz hemije, biologije, matematike i fizike. Cena školarine osnovnih studija se kreće od 25 do 40.000 eura. Pored šestogodišnjih studija medicine, u obrazovnom sistemu Velike Britanije postoje i trogodišnje i četvorogodišnje, ubrzane studije iz tzv. dodatnih medicinskih oblasti kao što su fizioterapija, biomedicina, medicinska nega, sportska medicina, radioterapija, onkologija i sl. i cena školarine je nešto niža i kreće se od 8 do 20.000 eura godišnje.

Kada govorimo o studijama medicine MASTER nivoa u Velikoj Britaniji, one su uglavnom iz oblasti javnog zdravlja i zdravstvenog menadžmenta u trajanju od godinu dana, dok studije iz specifičnijih medicinskih oblasti kao što su reporduktivna medicina, infektivne bolesti, pedijatrija i sl. traju dve godine. Za međunarodne studente (oni koji nemaju pasoš EU zemalja) školarina za godinu dana na master studijama iznosi od 15 do 20.000 eura, dok je za državljane EU zemalja cena 6.500 eura po godini.

Italija

Studije medicine u Italiji na engleskom jeziku su među jeftinijima u Evropi, pre svega zbog činjenice da se na brojim univerzitetima iznos školarine određuje u skladu sa finansijskim stanjem studenta. Kako su prosečne plate u Srbiji ispod evropskog minimuma, naši studenti vrlo lako upadaju u prvu kategoriju povlašćenih cena. Sa druge strane, Italija nudi brojne mogućnosti za dobijanje stipendija – kako državnih tako i regionalnih, te istovremeno možete sebi obezbediti i pristojna sredstava za stan, hranu i život dok studirate.

Osnovne studije traju 6 godina i univerziteti u Italiji koji imaju programe osnovnih studija medicine na engleskom jeziku su Università Cattolica del Sacro Cuore u Rimu (preko Ino agencija prijava je besplatna), University of Milan, Sapienza University of Rome, Universita di Pavia, Università degli Studi di Napoli, University of Bari, University of Rome Tor Vergata, Vita-Salute San Raffaele University. Italijanski obrazovni sistem, kao i srpski, ne prepoznaje master studije iz oblasti medicine,te nakon osnovnih studija studenti idu na specijalizacije, prakse, treninge i traženje posla u medicinskim ustanovama, ili na doktorske studije ukoliko žele da ostanu u akademskim vodama.

Za upis na osnovne studije medicine je neophodno položiti International Medical Admission Test (IMAT). Ovaj test je razvijen od strane Ministarstva obrazovanja Italije, i namenjen je budućim stranim studentima za programe na engleskom jeziku. Traje 100 miunta, i podeljen je u dva dela: 1) Opšta kulutra i logičko rezonovanje i 2) Naučno znanje iz oblasti biologije, hemije, fizike i matematike.  Cena testa je 120 eura, a sam test se najčešće polaže sredinom septembra. Na linku ovde možete pogledati lokacije polaganja IMAT testa. Prijava za ovaj test se obavlja preko sajta. Takođe, ovde možete pogledati spisak programa koji zahtevaju polaganje ovog testa.

Cena školarine za godinu dana osnovnih studija medicine u Italiji se kreće od 600 do 20.000 eura.

Univerzitet Cattolica u Rimu omogućava transfer na drugu ili treću godinu studija za one studente koji su već upisali i uspešno završili prvu godinu medicine na nekom od Univerziteta u Srbiji. Više ovde ili nas kontaktirajte ispod.

Postoji nekoliko modaliteta za transfer, i ukoliko postoje otvorena mesta, Univerzitet objavljuje zvaničan poziv na svojoj internet stranici. Međutim, svakako je neophodno položiti IMAT test.

Nemačka

Nemačka je tradicionalno izvrsna lokacija ako želite da studirate prirodne nauke. Pored Velike Britanije, ova zemlja u Evropi ima najbolje rangirane studijske programe medicine i medicinskih nauka. Međutim, ono što je mana je to da nema programa osnovnih studija na engleskom jeziku, već samo onih master nivoa. Takođe, pored Italije, nemački univerziteti imaju ekstremno niske cene školarina (vrlo često su one i besplatne) za svoje programe, jer ih država finansira i veruje u široku dostupnost obrazovanja kao garanciju daljeg ekonomskog napretka države. Ukoliko dobro govorite nemački jezik i želite da studirate medicinu od početka, Nemačka je idealna lokacija.

Master studije na engleskom jeziku na nemačkim univerzitetima nije teško pronaći, a ni upisati, jer postoji barem desetak vrhunskih obrazovnih centara i univerziteta koje nude svoje programe stranim studentima. University of Konstanz, Freie Universität Berlin, University of Leipzig ili Goethe University Frankfurt am Main su samo neki od brojnih na kojima možete steći vrhunsko obrazovanje i užu specijalizaciju iz raznih oblasti medicinskih nauka. Takođe, sami Univerziteti su vrlo dobro povezani sa bolnicama, institutima, industrijom i drugim medicinskim ustanovama, te je vrlo lako pronaći praksu. Međutim, iako studirate program na engleskom jeziku, za ovakav vid praksi, dodatnog usavršavanja i sprecijalizacije biće vam neophodan minimum B2 nivo znanja nemačkog jezika. Master studije u Nemačkoj u glavnom traju 2 godine.

Za upis na osnovne studije gotovo uvek se polaže prijemni, i to uglavnom hemija i biologija na nemačkom. Ipak, prijemni ispiti dosta variraju od univerziteta do univerziteta, pa treba proveriti. Važno je pomenuti i da je konkurencija izuzetno jaka, te se mora veoma dobro pripremiti,  da znanje nemačkog jezika mora biti na C1 nivou. Za Master studije medicine u Nemačkoj nije potreban prijemni ispit, ali je vrlo važno da imate dobar prosek iz srednje škole i sa studija, kao i da imate dobre ocene iz određenog kruga predmeta koje spadaju u užu oblast master studija koje planirate da upišete. Takođe, selekcione komisije mogu tražiti i intervju sa kandidatom bilo lično, bilo putem Skajpa. U zavisnosti od Univerziteta i programa, u glavnom je 5% slobodnih mesta rezervisano za strane studente (izvan EU).

Švedska

Švedska je, pored Nemačke, već dugi niz godina odlazna destinacija za brojne stručnjake iz Srbije u oblasti medicine, defektologije i medicinskih nauka. Sjajni uslovi rada, visoke plate, socijalno osiguranje i životni standard predstavljaju dovoljne preduslove za emigraciju velikog broja naših medicinskih radnika. Sa druge strane, studije medicine u Švedskoj su za naše studente prilično ograničene iz tri osnovna razloga. Prvi je taj što nema puno programa osnovnih studija na engleskom jeziku (samo biomedicina),drugi je visina školarine za državljane zemalja van EU koje su 10 puta više nego za studente koji dolaze sa EU pasošem, i treći razlog su vrlo visoki troškovi života.

Osnovne studije biomedicine na engleskom jeziku moguće je studirati na Karolinska Institutet i University of Skövde i traju tri godine. Sa druge strane, najbolji master programi medicine na engleskom jeziku mogu se naći na Univerzitetu Uppsala, na kome državljani EU zemalja studiraju besplatno, a za ostale školarina iznosi 30.847 eura za ceo program koji traje dve godine.

Prijave za sve Univerzitete u Švedskoj se vrše preko portala UniversityAdmissions i krajnji rok za prijavu je 15. januar svake godine. Aplikacija preko ovog sajta se plaća 100 eura. Prijemni nije potreban.

Holandija

Za razliku u cenama školarina Eu-nonEU, Holandiju važi isto pravilo kao i za Švedsku. Cene su od 7 do 10 puta više za državljane zemalja koje nisu u EU, tako da je Holadnija idealna lokacija za studiranje ukoliko imate EU pasoš. Holandija je zemlja koja mnogo ulaže u obrazovanje, razvoj fakulteta i univerzitetskih centara, te posebnu pažnju posvećuje praktičnoj primeni teorijskog znanja i povezanosti sa industrijom. Tako je i sa medicinom, ali slično kao u Nemačkoj, za bilo kakav vid prakse ili specijalizacije, moraćete da naučite holandski jezik.

Osnovne studije medicine na engleskom jeziku u Holandiji su retke ili su iz oblasti kao što su biomedicina, fizioterapija, javno zdravlje i sl. U zavisnosti od Univerziteta i grada, cene školarina se kreću od 7.500 do 10.000 eura, dok je za državljane EU zemalja lestvica postavljena na 1.984 eura. Uslov za upis na osnovne studije je da ste u srednjoj školi imali matematiku, fiziku, biologiju i hemiju sve četiri godine. Ukoliko ovo nije slučaj, moraćete da polažete dodatni kvalifikacioni ispit koji se organizuje na fakultetima. Netherlands Institute for Health Sciences (NIHES) i University of Twente (UT) imaju master programe iz oblasti medicinske nauke (Health Sciences), dok su Leiden University i University of Groningen fokusirani na programe iz oblasti farmacije.

Rok za slanje aplikacija za državljane ne-EU zemalja je uglavnom 1.mart, zbog procedure izdavanja studentske vize. Vrlo često Univerziteti u Holandiji stipendiraju dobre kandidate, te ako imate dobar prosek na studijama ili iz srednje škole, moguće je da dobijete značajno umanjenje iznosa školarine.

Austrija

U Austriji ne postoje osnovne studije medicine na engleskom jeziku. Austrija je tradicionalno jedna od prvih lokacija za naše studente, te ako dobro znate nemački jezik (minimum B2 nivo), možete upisati osnovne studije medicine na nekom od državnih Univerziteta u Austriji. Postoji uslov za upis da prvo položite prijemni ispit na nekom od naših medicinskih fakulteta.  Najveći broj programa iz oblasti medicine naši mentori su locirali na IMC University of Applied Sciences  Krems an der Donau. Na ovom Univerzitetu iznos školarine za osnovne studije za studente iz EU zemalja je 363 eura po semestru, dok za ostale ide od 3.900 do 4.500 eura po semestru.

Sa druge strane, master studije medicine Austriji, slično kao u Švedskoj, mogu se naći najviše iz oblasti biomedicine i farmacije. Traju dve godine i iznos školarine je 1.400 eura po godini studija na državnim univerzitetima.

Ukoliko vas zanimaju studije medicine u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit 

Psihologija je veoma popularna među (budućim) studentima, zbog odličnog izbora poslova, i zato svake godine šaljemo sve veći broj studenata na studije psihologije širom Evrope i sveta. U ovom tekstu predstavljamo naš izbor 5 odličnih univerziteta i programa za studije psihologije.

Psihoterapija vs HR

Pre samih univerziteta, neophodno je napomenuti da za master studije, a često i za osnovne, uvek postoji dvoumljenje u izboru programa – da li će to biti klinička psihologija, usmerena na psihoterapiju i srodna zanimanja, ili će otići u drugom pravcu, ka biznis okruženju i HR-u (Human Resources), odeljenjima koja se bave selekcijom i zapošljavanjem kandidata, njihovim razvojem, učenjem i napredovanjem unutar firme. Univerziteti širom sveta su prepoznali potrebu tržišta, i na Master studijama postoji jaka tematska dualnost programa, u smislu da usmerenosti i vokacije kasnije. Sam izbor leži na studentu, i mi mu tokom orijentacije i konsultacija pomažemo da odluči koje mu zanimanje više leži, i gde više vidi sebe. To je važno zarad kasnijeg zadovoljstva u radu, ali i tokom studija.

1. KU Leuven

Najstariji belgijski univerzitet ostaje naš miljenik, zbog visoke rangiranosti (spada u top 50 univerziteta i po Šangajskoj i po QS rangiranju), odličnih uslova studiranja u Leuvenu (mali univerzitetski grad pored Brisela i prelep kampus), duge tradicija od 600 godina i popularnih cena studija od 1000-4000 evra po godini. Mi redovno šaljemo studente na studije psihologije na KU Leuven, na šta smo ponosni, jer ovaj univerzitet nije lako upisati.

Master studije iz psihologije su teoretskog tipa, traju dve godine i obuhvataju oblasti vezane i za psihoterapiju i za HR; pa je ovo dobar program za one koje još ne znaju u kojoj strani psihologije vide sebe, kao i za one koje se pripremaju za doktorat. Tokom master studija postoji obavezna studentska praksa, što je odlična referenca za pronalazak posla nakon studija. Uslovi za upis su standardni, a rok za apliciranje je 1. mart.

2. Sheffield City College

Šefild je jedan od top 100 univerziteta na svetu, i sa svojim kampusom u Solunu daje mogućnost studentima sa Balkana da studiraju na britanskom univerzitetu u Grčkoj.  Psihologija je departman koji je veoma jak u Solunu, jer imaju odlične programe. Na osnovnim studijama Bachelor Psychology traje 3 godina, a Master program dve godine i postoji 4 različitih programa:

Programi se bave kliničkom i savetodavnom psihologijom, pa ukoliko sebe vidite u radu sa pacijentima, Šefild je odličan izbor. Postoji mogućnost prakse (u nekim programima je i obavezna). Sve studije su na Engleskom. Više o Šefildu ovde.

3. University of Amsterdam

Univerzitet u Amsterdamu se odlično kotira na svetskoj QS listi univerziteta, i spada u top 10 katedri za psihologiju. Programi psihologije na engleskom postoje na Master studijama, dvogodišnji Research Master’s Psychology, fokusiran na istraživanja i teoriju i jednogodišnji Psychology: Cultural Psychology, koji ima internacionalnu orijentaciju i otkriva kakorazličite kulture utiču na psihogiju. Cena studija jeste viša, godina košta 15 hiljada evra, međutim ukoliko imate EU pasoš, cena je dve hiljade evra, i dajemo našu preporuku. Ono što treba imati u vidu je cena života u Amsterdamu, koja nije mala.

4. Webster University Vienna

Američki univerzitet Webster u Beču postoji 45 godina i ima veoma poznate programe iz psihogije, posle kojih možete studirati u Americi bez nostrifikacije, a lakše se i zapošljava zbog američke diplome. Pošto je univerzitet u Beču, veoma je popularan među našim studentima, i imali smo više zadovoljnih klijenata koji su tamo završili osnovne studije, pa smo ih mi spremali za Master studije u nekoj drugoj zemlji. Na rangu MasterStudies nalazi se na trećem mestu kao najbolji univerzitet za studije psihologije u Evropi. Bachelor program Psihologije je akreditovan i u Austriji i u Americi, traje 3 godine i pored teorijskih studija studenti dobijaju priliku da rade sa najboljom EEG opremom i da poslednjim tehnologijama prate rad mozga. Master of Arts (MA) in Psychology with an emphasis in Counseling Psychology je takođe akreditovan i u Austriji i u Americi  je dvogodišnji master program, koji daje široko obrazovanje, te posle ovog programa studenti mogu da se bave psihoterapijom, kao i HR poslovima, ali i dobijaju odličnu bazu za doktorat. Više o Websteru ovde.

5. Universität Mannheim

Poznati nemački univerzitet Manhajm nudi dva odlična master programa iz psihologije na engleskom. Dosta je visoka konkurencija pri upisu, i studije su na nemačkom, sa nekoliko kurseva na engleskom. Ovde možete pogledati Master program iz kliničke psihologije. Studije su besplatne, ali je konkurencija za upis velika. Ako govorite nemački jezik, onda je ovo sjajan izbor.

Ukoliko vas interesuju studije psihologije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit

Ono što izdvaja CEU Business School:

Prezentaciju će održati CEU Business School koordinator Mirjam Simpson-Logonder i biće predstavljeni Master programi, MBA i Executive MBA studije.

Mesto: ICT Hub-u, Naučno Tehnološki Park Zvezdara

Vreme: 7.novembar u 18h.

Chevening stipendija je stipendija britanske vlade za jednogodišnje studije u Velikoj Britaniji. Smatra se veoma prestižnom stipendijom, i važno je znati da je potrebno imati dve godine radnog iskustva u trenutku prijave na stipendiju. Pod radno iskustvo potpadaju sve prakse i aktivistička delovanje ako se dobro spakuju, pa vam preporučujemo da ih navedete jer se to dosta ceni u aplikaciji.

Proces prijave

Na stipendiju se prijavljuje online, preko Chevening sajta, a odvojeno od prijava za same studije. Na portalu je potrebno najaviti na šta ste se sve prijavili. Potrebno je uplodovati IELTS ili TOEFL test, koje ako niste još položili, možete i naknadno da uploadujete (ali ne prekasno, maksimum do kraja godine). Više info o testovima engleskog jezika ovde. Ukoliko vam je potrebna pomoć, možete uzeti našu uslugu popunjavanja ili pripreme aplikacije. Potrebna dokumentacija je standardna, spisak je na linku stipendije. Obratite pažnju na način podnošenja preporuka, do sada su profesori sami morali da uploaduju preporuke preko njihovog sajta.

Univerziteti

Chevening je dao listu svojih partnerskih univerziteta koje bi voleo da vidi da su kandidati upisali, pošto imaju sporazume o stipendiranju. Takođe finansiraju studente drugih univerziteta, ali sam ovim šanse su vam veće za dobijanje stipendije.

• Bangor University
• Birkbeck, University of London
• Bournemouth University
• Cardiff University
• Coventry University
• Cranfield University
• Durham University
• Lancaster University
• Oxford University Foreign Service Programme
• Queen Mary University of London
• Schumacher College
• University of Birmingham
• University of Aberdeen
• University of Bath
• University of Bradford
• University of Bristol
• University of Cambridge
• University of Central Lancashire
• University of Dundee
• University of East Anglia
• University of Exeter
• University of Glasgow
• University of Leeds
• University of Liverpool
• University of Oxford
• University of Salford
• University of Sheffield
• University of South Wales
• University of Southampton
• University of Stirling
• University of York

Šta pokriva stipendija

Stipendija je puna, i pokriva sve troškove smeštaja, vize, školarine, troškove useljenja i iseljenja, kao i troškove puta do UK, i na Chevening događaje unutar UK. Ipak, imajte u vidu da je Velika Britanija dosta skupa, a posebno London, te je moguće da će vam biti potrebno i nešto vašeg novca.

Srećno!

Ukoliko ste zainteresovani za studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit 

Ukoliko ste se odlučili da vaš životni poziv bude politika – bilo teorija ili praksa, i da želite da upišete osnovne ili nastavite svoje obrazovanje na nivou master ili doktorskih studija u inostranstvu iz ove oblasti, na pravom ste mestu. Za vas danas predstavljamo gde, kako, kada i za koliko novca možete ostvariti svoj san.  Skoro ceo tim Ino agencije, pre studija u inostranstvu, diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, te nam je ova tema veoma bliska.

Ako završim političke nauke, da li sam ja onda političar?

Ne nužno. Pre svega, političke nauke i sve njene srodne discipline spadaju u red društvenih nauka, i kao takve za predmet svog istraživanja imaju društvo i društveno ponašanje čoveka. Za tek svršene srednjoškolce to praktično znači da se osnove ovih studija nalaze u istoriji, filozofiji, sociologiji, ustavu i pravu građana, pa donekle i geografiji, te ako ste oduvek voleli ove predmete i u njima bili odlični, političke nauke su definitivno pravi izbor za vas.

Kako je društvo sačinjeno od velikog broja pojedinaca, od kojih svaki ima svoj način rasuđivanja i vrednosti kojima se vodi, tako su i države, odnosno društva, zbir svih posebnosti i pojedinosti koji čine da su i društveni ciljevi, vrednosti i državna uređenja različita. Zato u političkim naukama, za razliku od prirodnih nauka, nema aksioma, univerzalnih zakona i matematičkih formula. A to znači da ne postoje obrasci po kojima tačno određeno ponašanje, skup pravila i odluka daju uvek isti rezultat. Buduće studente političkih nauka tako čeka puno razmišljanja, mozganja, istraživanja, čitanja i prikupljanja informacija da bi uspeli da objasne političko ponašanje i odluke država u savremenom svetu.

Sa druge strane, onima koji su se već upustili u avanturu zvanu osnovne studije političkih nauka, prethodni redovi se čine jako poznatim, i već su u fazi razmišljanja da li je sve to imalo smisla, s obzirom na ogroman broj svršenih politikologa na birou za nezaposlene u Srbiji. Većina je osnovne studije upisala sa željom da postanu diplomate ili barem zaposleni nekoj od državnih institucija. Međutim, ono što vam niko nije rekao jeste da se krug ne zatvara i vaš život propada ukoliko ne završite na jednom od dva gorepomenuta postavljenja. Naprotiv, studije političkih nauka vam nude ogromnu širinu, znanje jezika, puno kontakata i vannastavnih aktivnosti, što vas čini vrlo kompetitvnim na tržištu rada.

Mi u našoj Ino agenciji se bavimo međunarodnim odnosima kroz mobilnost u obrazovanju, i znanje sa FPN-a nam veoma znači. Kada putujemo i upoznajemo se sa ljudima iz našeg posla širom sveta, vrlo često su i oni završili političke nauke.

Osnovne studije

Prva i osnovna odluka koju morate doneti pre nego što uđete u proces apliciranja tiče se jezika na kome ćete studirati. Postoji nekoliko programa osnovnih studija političkih nauka na engleskom jeziku u zemljama gde on nije maternji, ali uglavnom na privatnim univerzitetima. To ne znači automatski da su studije tamo lošije od državnih (naprotiv, često je i bolje), ili da su školarine previsoke. Neki od univerziteta koje ćemo vam predstaviti danas su vrlo visoko kotirani, sa dugom istorijom postojanja i vrlo visokog kvaliteta studija, a po pristupačnim cenama za prosečnu porodicu u Srbiji (čak i sa mogućnostima za dobijanje stipendija). Možete studirati i na lokalnim jezicima  (italijanski, nemački), a ukoliko studirate na engleskom, potrudite se da naučite još neki jezik, jer je to bitno za međunarodne odnose. Ovde možete pogledati neke od škola jezika u inostranstvu.

Master i doktorske studije

Ukoliko ste zainteresovani za master ili doktorske studije političkih nauka, pored jezika, nužno je doneti odluku o užem usmerenju i oblasti u kojoj želite da se usavršavate. To praktično znači da će selekcione komisije jako ceniti ukoliko vide da ste imali praksu u nekoj instituciji koja se tiče vaše oblasti, da imate neke objavljene radove na tu temu, ili barem studentske eseje i seminarske, i na koncu, ali ne manje važno, da imate okvirnu temu i naučnu zamisao o završom radu (master ili doktorskom). Morate pokazati zašto želite da se usavršavate u baš u toj određenoj grani političkih nauka (politička sociologija, politička teorija, međunarodni odnosi, studije mira, međunarodne organizacije, diplomatija, itd.) i da imatetemu koja je relevantna i naučno/društveno značajna koju biste voleli dalje da istražujete, jer nemali broj univerziteta u aplikacionoj dokumentaciji zahteva i tzv. Research Proposal (predlog istraživanja za završni rad). Dakle, da pokažete jasno šta hoćete i zašto to hoćete!

Postoji puno programa osnovnih i master studija političkih nauka na engleskom jeziku širom sveta, pa i u velikom broju zemalja u kojima engleski nije zvaničan jezik, i mi ćemo ih danas, kao i svakog ponedeljka, predstaviti za vas. Kategorizovali smo ih po zemljama, cenama školarina i stipendijama. Dodatno, za vas smo istražili i koje zemlje imaju najbolje master programe iz užih oblasti političkih nauka.

Sjedinjene Američke Države

Tradicionalno, najbolji programi na svetu iz oblasti političkih nauka se nalaze u ponudi tzv. Ivy League univerziteta u Americi. Ivy League čini osam univerziteta: Brown, Columbia, Cornell, Darthmouth, Harvard, Pennsylvania, Princeton i Yale. Naziv Ivy League potiče iz istorije osnivanja fudbalske lige četiri najprestižnija univerziteta 1876. godine, te je liga zato nazvana „IV liga“, odnosno „Liga četvorice“, Latinska slova I i V se izgovaraju kao „ajvi“, što je engleska reč za bršljen, biljku koja krasi stara zdanja i tradicionalno krasi fasade ovih univerziteta.

Samim tim, ovi programi su ekstremno komeptitivni, selekcioni proces vrlo rigorozan, te se pored najboljih ocena iz škole i sa SAT testa, vrlo često traži i da pripadate određenom sloju američke „elite“, odnosno da nosite značajno prezime koje su vaši preci učilnili važnim. Takođe, troškovi studiranja na ovim programima su astronomski, i zbog toga često vidite da porodice štede decenijama da bi upisale decu u neku od ovih prestižnih škola, jer cene školarina idu od 50 do 200 hiljada dolara.

Najbolje rangirani programi iz oblasti političkih nauka je na John F. Kennedy School of Government na Harvard Univerzitetu, koji su pre svega fokusirani na javne politike, administraciju i međunarodne odnose, i obrazuju buduću političku elitu SAD. Pored Harvarda, u Bostonu takođe možete studirati i na vrlo poznatom Massachusetts Institute of Technology (MIT), koji godinama stvara najbolje stručnjake iz oblasti teorije i prakse međunarodnih odnosa. Imaju vrlo široko i vrlo visoko razvijenu izdavačku i istraživačku delatnost, te su profesori na ovom Univerzitetu najznačajnija imena međunarodnih odnosa danas. Pored Ivy Leagye univerziteta, tu su još i u University of Michigan – Ann Arbor (gde godišnje studira oko 41.000 studenata iz celog sveta), University of California – Berkeley i Stanford University.

Jasno je da je novac neophodan za studije političkih nauka na ovim univerzitetima jednostavno nezamisliv za 99,99% porodica u Srbiji. Međutim, ukoliko je vaš san da studirate upravo na ovim institucijama, a ne spadate u onaj 0,01%, dobra vest je da postoje i jeftiniji univerzitet u Americi i Kanadi, koji su takođe vrlo cenjeni i imaju dobre programe. Možete ih pronaći na jednom od najvećih američkih portala www. applyboard.com i kontaktirajte nas zarad jeftinijih aplikacija, jer ih mi predstavljamo na Balkanu.

Velika Britanija

Najpoznatiji Univerzitet u Velikoj Britaniji za studije iz oblasti političkih nauka svakako je London School of Economics, odnosno LSE. Kao i većina Ivy League univerziteta u Americi, ova institucija je najprestižnija lokacija za politikologe u Evropi. Ovaj državni istraživački univerzitet osnovan je 1895. godine u Westminsteru (London) i uprkos Economics u nazivu, na njemu se izučava širok spektar disciplina društvenih nauka. U istoj ravni gde se nalazi i njegov prestiž, ovaj Univerzitet je vrlo kompetitivan, i pored 5.0 proseka, traži se odlično znanje engleskog jezika, volonterski rad, prakse u institucijama i dokumentovana zainteresovanost za studiranje političkih nauka. Školarina za godinu dana iznosi 20.000 EUR, odnosno 10.000 EUR ukoliko imate EU pasoš (barem još za školsku 2017/2018 godinu, s obzirom da je Velika Britanija izglasala izlazak iz EU). Osnovne studije traju 4 godine.

Što se tiče master studija na LSE, MSc Political Science and Political Economy je po našem mišljenju definitvno najbolji izbor. Traži se vrhunski prosek (iznad 9.0) i odlično znanje engleskog jezika (minimum 7.5 na IELTS testu), dok GMAT ili GRE test nije potreban. Školarina iznosi oko 20.000 EUR, i sam LSE daje stipendije za najbolje kandidate. Ne postoji rok za apliciranje, već im morate poslati svoju prijavu što ranije, tzv. rolling admission. Više o rokovima za upis u UK možete videti na linku OVDE.

Pored LSE, tu su naravno i Cambridge i Oxford, koji imaju odlične programe osnovnih i master studija iz oblasti političkih nauka. Pravila koja važe su slična kao za LSE: vrhunski đaci i studenti, koji dobro znaju engleski jezik, s tim da na ovim univerzitetima traže polaganje prijemnog ispita. Prijemni se sastoji iz dva dela: čitanje (razumevanje i upotreba informacija iz teksta) i pisanje (esej na zadatu temu). Školarina iznosi oko 18.000 EUR za godinu dana. Master program MPhil in International Relations and Politics na Cambridge Univerzitetu prima prijave do 30. marta, aplikacija iznosi 50 funti, traži se prosek iznad 9.0, IELTS skor minimum 7.5, predlog istraživanja (Research Proposal) i odlična pisma preporuke. Školarina za godinu dana iznosi oko 25.000 EUR. Takođe je moguće aplicirati za stipendiju.

Pored navedenih poznatih univerziteta, u Velikoj Britaniji postoji još puno drugih gde možete studirati oblast političkih nauka na svim nivoima, gde aplikacioni proces nije toliko kompetitivan i gde su školarine nešto pristupačnije. Jedan od njih je i University of Roehampton, čiji je Ino Agencija zvanični agent u Srbiji. Smešten je na lokaciji 20 minuta od Londona i u vrlo inspirativnom okruženju za rad i učenje. Na ovom Univerzitetu možete studirati na primer, žurnalistiku (novinarstvo), na nivou osnovnih studija koje traju 3 godine. Traži se IELTS skor 6.0 i odlične ocene iz društvenih predmeta iz srednje škole. Školarina za godinu dana iznosi oko 12.000 EUR. Sa druge strane, Roehampton Univerzitet nudi master program iz oblasti ljudskih prava i međunarodnih odnosa u trajanju od godinu dana, i školarina iznosi oko 13.500 EUR.

Italija

Italija je jedna od onih zemalja u kojima se političke nauke na engleskom jeziku mogu studirati uglavnom na privatnim univerzitetima, ali po prihvatljivim cenama i uz mogućnost dobijanja stipendije.  Univerzitet Cattolica del Sacro Cuore u Milanu nudi odličan program osnovnih studija međunarodnih odnosa na engleskom jeziku, koji je vrlo kvalitetan i prestižan, jer na njemu predaju vrlo poznati profesori koji predaju i na Bocconi-ju. Ne traži se polaganje prijemnog, već samo ocene iz srednje škole i znanje engleskog jezika. Školarina iznosi 7.500 EUR za godinu dana i moguće je dobiti umanjenje od oko 40%.  Isto važi i za master studije međunarodnih odnosa na ovom Univerzitetu. Ino Agencija je direktan partner ovom Univerzitetu, i ukoliko se prijavljujete preko nas, ne plaćate prijavu.

Sa druge strane, Bocconi Univerzitet takođe nudi program osnovnih studija međunarodne politike i vladavine, koji traje 3 godine i cena je 11.400EUR za godinu dana. Traži se IELTS skor minimum 6.0, SAT ili Bocconi test, ocene iz srednje škole kao i vannastavne aktivnosti. Moguće je aplicirati i za punu Bocconi stipendiju (o čemu smo pisali OVDE). Za master studije važe slična pravila, s tim da se traži polaganje GRE ili GMAT testa.

Pored Milana, osnovne studije političkih nauka i međunarodnih odnosa na engleskom jeziku nudi i John Cabot Univerzitet u Rimu, koji je američki univerzitet i čija diploma se direktno priznaje u Americi pri upisu na master ili doktorske studije, kao i pri apliciranju za posao. Ne traži se polaganje SAT testa, već samo posedovanje sertifikata engleskog jezika, i školarina po semestru iznosi 8.500 EUR. U Rimu su tu još i The American University of Rome i Tor Vergata Unviersity of Rome, koji nude programe globalne politike i međunarodnih odnosa.

Nekoliko je opcija za stipendiranje studija i života u Italiji: državne stipendije, regionalne stipendije i univerzitetske stipendije. Ukoliko vas zanimaju stipendije, javite nam se za više informacija.

Nemačka

Nemački univerziteti nemaju osnovne studije političkih nauka na engleskom jeziku, ali zato nude pregršt mogućnosti za master, doktorske i postdoktorske studije. Oni su specijalizovani za programe političke teorije, političke filozofije, sociologije, društva i studije specifičnih regiona u svetu (Azija, Istočna Evropa, Rusija, Amerika i sl.). Najpoznatiji univerziteti za ovu oblast su Frei Unvierzitet u Berlinu, Humboldt Univerziet u Berlinu, Univerzitet u Bonu, Univerzitet u Kelnu, Univerziet u Manhajmu. Programi master studija traju dve godine, traži se dobro znanje engleskog jezika i dobar prosek na studijama.

Kako smo već pisali, studije na nemačkim univerzitetima su u 90% slučajeva besplatne, plaća se samo godišnje članstvo u studentskoj uniji od oko 250 EUR. Pored besplatnih studija, Nemačka nudi brojne modalitete stipendiranja inostranih studenata. Najviše preko DAAD stipendija, onda i preko regionalnih stipendija, specifičnih fondova, a za oblast političkih nauka studenti se mogu obratiti za finanisiranje i fondacijama koje su zainteresovane za obrazovanje mladih lidera, budućih političkih kadrova i akademaca iz ove oblasti. Ukoliko vas zanimaju stipendije za studije u Nemačkoj, javite nam se za više informacija.

Francuska

Na univerzietima u Francuskoj politička sociologija jeste njihova uža specijalnost, pa to treba tamo i studirati. Francuzi su vrlo zainteresovani za izučavanje političkih partija, izbora i izbornih procesa, raznovrsnih društvenih pokreta i inicijativa. Međutim, znanje francuskog jezika je neophodno za sve nivoe studija, osim za neke privatne univerzitete kao što je Science Po u Parizu, Lilu i Lionu.

Pored univerziteta, studije iz ove oblasti nude brojne visoke škole, od kojih je najprestižnija svakako L’École nationale d’administration (ENA) koja je prestižna za obrazovanje budućih političara, administracije i političkih kadrova u Francuskoj. Tu su takođe i Les Écoles des hautes études internationales et politiques (HEIP) specijalozovana za međunarodne odnose i međunarodnu politiku, kao i L’École des hautes études en sciences sociales, koja ima sjajne programe iz oblasti sociologije, prava, politike  na master i doktorskom nivou studija.

Specifičnost francuskog sistema obrazovanja (o kome smo već pisali ovde), je da postoje dva nivoa master studija, M1 koji traju godinu dana i M2 koji traju 2 godine. Za upis na M2 master program neophodno je da ste prethodno završili master studije u minimalnom trajanju od godinu dana, ili da ste završili osnovne studije od 4 godine.

Specifičnost upisa na doktorske studije se ogleda u tome da je neophodno da sami pronađete i kontaktirate profesora koji će biti vaš mentor za izradu doktorske teze. Tokom trajanja doktorskih studija (po pravilu 3 godine do max 5), nema polaganja ispita, već se student u potpunosti posvećuje istraživanju za svoj doktorat.

Osim navedenog privatnog Science Po, gde školarina za godinu dana iznosi oko 15.000EUR (uz mogućnost dobijanja stipendije), na državnim univerzitetima u Francuskoj vlada slična situacija kao u Nemačkoj, i školarina za godinu dana iznosi oko 500 EUR. Traži se znanje francuskog jezika minimum B2/C1 u zavisnosti od programa, dokumentovano DALF/DELF sertifikatom. Takođe, za master i doktorske studije Francuska vlada svake godine raspisuje konkurs za stipendiranje najboljih međunarodnih kandidata, koji se odvija preko Francuskog kulturnog centra u Beogradu.

Mađarska

Mađarska je u poslednjih desetak godina jedna od prvih 5 destinacija za master studente političkih nauka, najpre zbog CEU Univerziteta u Budimpešti. Na ovom Unvierzitetu možete pohađati master i doktorske studije iz najrazličitijih sfera političkih nauka i međunarodnih odnosa, na vrhunskom nivou i uz pristupačne cene (i mogućnost dobijanja pune stipendije). Traži se dobro znanje engleskog jezika, dobar prosek, aktivizam i prakse, dobra pisma preporuke i predlog istraživanja (Resarch Proposal). Cene školarina se kreću od 7.500 do 12.000 EUR za različite oblasti političkih nauka, ali CEU daje pune stipendije, i naši studenti su im naročito interesantni. Nemojte biti zavarani činjenicom da se ovaj Univerzitet nalazi u Mađarskoj, pa da je zbog toga lako upasti na program. Vrlo je kompetitvan i privlači brojne kandidate iz celog sveta. Više o CEU iskustvu pročitajte u tekstu OVDE.

Pored CEU, tu je i Metropolitan Univerziet u Budimpešti, koji za razliku od CEU, nudi i programe međunarodnih odnosa na nivou osnovnih studija. Školarina iznosi 2.200 EUR po semestru, traži se znanje engleskog jezika i dobre ocene iz srednje škole. Specijalnost ovog programa jeste međunarodna komunikacija i diplomatija. Traje tri godine.

Belgija

Osnovne studije društvenih nauka: komunikacije, sociologije i društvenih nauka na engleskom jeziku su u ponudi jedino Free Univerziteta u Briselu. Ovo je zajednički kooperativni program sa Univerzietetom u Gentu, takođe u Belgiji. Traje tri godine i traže se dobre ocene iz srednje škole i IELTS skor minimum 6. Cena školarine iznosi 2.950 EUR i isklučivo je rana aplikacija za inostrane studente (do 1.9.). Master studije oblasti političkih nauka u Belgiji na engleskom jeziku su brojnije. Moguće je studirati na KU Leuven, naročito specijalizovane programe Evropske unije, međunarodnih odnosa i međunarodnih organizacija. Cena školarine je oko 6.000 EUR za međunarodne studente. Zatim, tu su Univerzitet u Antverpenu, gde je godina studija 1.000 EUR, kao i Univerzitet u Liežu, gde je godina 2.400 EUR, i na koncu tu je College of Europe, prestižna ustanova za obrazovanje budućih kadrova u administraciji Evropske unije. Godina studija iznosi 16.000 EUR. Master studije iz ovih oblasti u Belgiji traju uglavnom godinu dana.

Ukoliko vas zanimaju studije iz oblasti političkih nauka u inostranstvu ili vam je potrebna pomoć u pripremanju aplikacije, pošaljite nam besplatan upit 

Ljubav prema francuskoj kulturi i jeziku kod mene je bila glavni činilac odluke o odlasku tamo na master. Francuska kao izbor meni je bila podrazumevana i jedina opcija, odlazak tamo gledala sam na prvom mestu kao način da je upoznam što potpunije i bolje, pa tek onda kao način proširenja obrazovanja. Osnovne studije sam završila na Matematičkom fakultetu u Beogradu (smer za verovatnoću i statistiku). Pred kraj osnovnih studija počela sam da učim francuski jezik od nule, kroz kurseve, privatne časove, i razne sporedne samostalne načine.

Francuska

Svaka regija Francuske ima jedinstvenu kulturu, pa tako i sever, i život u njemu ima svoj specifican “ukus”. To se ogleda pre svega u karakterističnom dijalektu stanovnika, koji sam posle kratkog vremena naučila da prepoznajem, i u sveprisutnosti jela i pića koja su regionalni specijalitet. Karakter ljudi takodje je specifičan, moglo bi se reći da su mnogo neposredniji od tipičnog stereotipa Francuza. Tako vam se lako može desiti da idete gradom i govorite engleski sa prijateljima, a da vam slučajni prolaznik skrene pažnju na to kako ne govorite odgovarajućim jezikom.

Gde je Lil

Lil se nalazi u Francuskoj, blizu granice sa Belgijom i dobro je povezan sa zapadnoevropskim gradovima, pa postoji ogroman izbor destinacija za vikend-turiste (a ako ste tamo na studijama, neizbežno postajete upravo to). Osim Belgije, veoma pristupačne su Holandija, Engleska, kao i živopisan i često od turista zanemaren sever Francuske, sa plažama koje vredi posetiti uprkos hladnoj vodi i upornom vetru. Pariz je takođe blizu, pogotovo ako putujete čuvenim TGV-om, koji je iskustvo za sebe.

Život u Lilu

Lil je glavni grad francuske severne regije, i iako nije popularna turistička destinacija, prelep je, bogat istorijom, zanimljivostima i kulturnim dešavanjima. Najupečatljiviji je svakako stari grad (Vieux Lille), kulturni i istorijski centar, sa kaldrmisanim uličicama, gde na svakom ćošku možete naići na arhitekturu staru nekoliko vekova, prelepu crkvu ili zgradu sa fasadama od kojih staje pamet. Iako sever Francuske važi za hladan i kišovit, bila sam prijatno iznenađena brojem sunčanih dana.

Kulturna dešavanja su mnogobrojna, od filmskih festivala, stalno smenjujućih izložbi savremene umetnosti, pa do muzičkih događaja na otvorenom tokom leta. Veliko zadovoljstvo mi je predstavljala nedeljna poseta gradskoj pijaci, tu se mogao doživeti pravi Lil koji vrvi od života, sa mirisom arapskih specijaliteta pomešanih sa neponovljivim pecivima iz jedne od gradskih boulangeries. Najpoznatiji događaj i jedan od zaštitnih znakova Lila je Braderie de Lille, tradicija koja datira iz srednjeg veka i okuplja ljude iz cele regije, gde jednom godišnje ceo grad postane jedan veliki buvljak, i svi su na ulicama, kupuju ili prodaju.

 Studentski život

Kad govorimo o studentskom životu, Lil jeste univerzitetski grad, i veliki centar za internacionalne studente. Ako živite na kampusu svakodnevno možete sresti ljude iz celog sveta, pretežno zemalja francuskog govornog područja, ali i studente na razmeni iz Nemačke, Italije, Poljske, Brazila, itd. Upravo zato lako možete naći ljude za druženje koji vam odgovaraju. Noćni život nije ni prineti onom u Beogradu i uglavnom je po ukusu mlađih studenata, ali to nećete ni primetiti uz sve mogućnosti samoorganizacije, sa zanimljivim ljudima, kvalitetnim a pristupačnim vinima, i legendarnim belgijskim pivima.

Izbor mastera

Izbor samog mastera bio je dug proces, upoređivanje lokacija, kvaliteta samih programa, mogućnosti dobijanja stipendija za određene studije – u čemu mi je Campus France bio nezamenljiva pomoć. Konačno, izbor je pao na nekoliko sličnih programa iz primenjene matematike, između ostalog na Universite Lille 1 Master 2 Scientific Computing, program na engleskom jeziku, za koji naučna laboratorija CEMPI daje nekoliko punih stipendija . Posle apliciranja, par meseci čekanja, i još jednog Skype intervjua, ubrzo su mi javili da sam dobila stipendiju. Paralelno sam aplicirala i dobila stipendiju za sličan program u Grenoblu, ali ipak sam se, ne bez oklevanja, odlučila za Lil.

Studije u Francuskoj

Studije kao takve bile su velika promena u odnosu na sistem u Srbiji. Prvi semestar je organizovan kao nastavni, dok je drugi rezervisan za praksu od 4 do 6 meseci koju studenti traže sami ili uz pomoć profesora, u nekoj od naučnih laboratorija ili kompanija koje imaju potrebe za inženjerima ovog tipa. Sam program mastera je veoma interdisciplinaran, sa akcentom na primenjenoj matematici, mehanici i HPC (high performance computing),  ali je dovoljno širok da pokriva npr. i kratak kurs iz kvantne mehanike, kao i project management-a.

Dok je sam koncept nastave sličan kao ovde, sasvim su drugačija očekivanja od studenata. Očekuje se da imate široko operativno znanje iz više oblasti, da samostalno razmišljate, da imate veliku interakciju sa predavačima, kao i da učite veoma redovno.

Francuski studenti su navikli na svakodnevni višečasovni rad kod kuće, što je meni i još par “internacionalnih” kolega bilo u početku smešno, zatim pomalo zabrinjavajuće, a kada se primakao kraj semestra, veoma razumljivo i propraćeno velikim kajanjem sa naše strane što nismo pratili njihov primer.

Profesori

Predavači i profesori bili su veoma predusretljivi, i rade ili u industriji ili u nekoj od laboratorija koje sarađuju sa fakultetom (od njih možete dobiti kontakte za traženje prakse ili daljeg zaposlenja). Ja sam praksu radila u INSERM-u (francuski nacionalni zdravstveni institut), tj. u njegovom ogranku u Lilu, na dopunjavanju već postojećeg softvera za obradu MRI slika. Master rad se zapravo svodi na detaljan izveštaj sa prakse, tako da je i student sam motivisan da joj se maksimalno posveti i dobije neke konkretne rezultate, u kojoj god oblasti da radi. Često se posle prakse može dobiti ponuda za doktorske studije u istoj laboratoriji (ili ponuda za posao u slučaju kompanije), što je još jedna od prednosti ovakve organizacije studija.

Umesto zaključka i pozdrava

Iako ovakav tekst služi da pomogne i pripremi, koliko god korisnih blog postova pročitate, saveta “upijete”, planova napravite, ništa vas ne može pripremiti za ono što vas čeka tamo. Za Francuze se mnogo toga može reći, kako ne govore druge jezike a svoj govore nerazumljivo, kako vlada birokratija koja će vam zadati mnogo muka, i slično. Ali, sve to bledi u poređenju sa tim kako vas ovakvo iskustvo promeni. Obogatićete se za nove načine razmišljanja kojih niste bili ni svesni ranije. Bićete primorani da se sve vreme prilagođavate novim uslovima i neočekivanim situacijama, orijentišete u gomili najrazličitijih utisaka, steknete nove veštine i osamostalite, povežete i zbližite sa ljudima za ceo život, i na kraju budete zahvalni za celo iskustvo.

Borka Kuzmanović

Academia je treća partnerska škola stranih jezika Ino agencije, koja sprema naše klijente za testove jezika i ostale testove znanja.

Academia, osnovana 1997. godine, jedna je od najvećih i najstarijih privatnih jezičkih škola u Srbiji, i jedna od retkih gde nastavu možete pohađati u samoj školi ili online sa odabranim profesorom 1-na-1, iz udobnosti svog doma ili kancelarije. Nalazi se u centru Pančeva i najpoznatija je škola u Južno-banatskom okrugu.

O kvalitetu njihovog rada svedoče brojne akreditacije i afilijacije, kao i stotine zadovoljnih polaznika. Svi polaznici kurseva engleskog jezika dobijaju Aptis sertifikate Britanskog Saveta. Akreditovani su od strane Univerziteta u Kembridžu za organizovanje pripremnih Cambridge ESOL ispita i partner smo Britanskog saveta u Addvantage®programu i njihov preporučeni centar za pohađanje pripremnih kurseva za sticanje Kembridž diploma.

Academia je regionalni predstavnik južnobanatskihškola stranih jezika u Privrednoj komori Srbije, u okviru Sekcije centara stranih jezika srpske Privredne komore.

Drže sve pripreme IELTS, TOEFL, SAT i ostalih testova neophodnih za studije u inostranstvu.

Svi klijenti koji konsultacije u Ino agenciji imaju preko skajpa, dobijaju vaučer za online učenje jezika u Academiji. Više ovde.

Nastavni kadar u Academiji čine profesori, master profesori i doktorandi sa diplomama Filološkog fakulteta u Beogradu i brojnim specijalizacijama u inostranstvu.

Zašto?

Jer smo gladni.

Prehrambena industrija, vinogradarstvo i poljoprivreda nisu često prvi izbor studenata kada biraju fakultet i budući poziv, osim ako neko ne dolazi iz porodice ili okruženja koje se već bavi ovim privrednim granama. Sa druge strane, ovo su ogromne industrije i novac koji se obrće je enorman, te treba još jednom razmisliti, jer posla u kompanijama vezanim za hranu će uvek biti – prosto, ljudi moraju da jedu, i to se neće nikada promeniti. Samo trendovi proizvodnje hrane i pića se menjaju, ali konstantna potreba za školovanim kadrovia ne prestaje. I naše balkanske države imaju velike sisteme u konditorskoj, pekarskoj i drugim industrijama, i uvek se traže dobri tehnolozi, agroekonomisti, kao i diplomci koji razumeju inovaciji u prehrani poput identiteta hrane, zero km food, održive poljoprivrede itd. Ne zaboravimo vinogradarstvo, odnosno enologiju – nauku o vinima, koja je svake godine sve popularnija zbog velikog broja malih proizvođača u Srbiji, kao i statistikama koje pokazuju da sve više ljudi u svetu pije vino, kao i da sve više njih obraća pažnju na to da li je hrana organskog porekla, da li čuva svoj identitet, da li je GMO… U ovom tekstu predstavićemo 3 poljoprivredne zemlje koji imaju odlične osnovne i master studije na koje smo slali naše klijente.

Gde?

Poljoprivredu kao program imaju manje više svi, ali najkvalitetniji programe dolaze iz zemalja koje se tradicionalno bave hranom i poljoprivredom i poznati su po tome: Italija, Francuska i Belgija. Svakako, ostavljamo prostora za još neke (Nemačka, Holandija), ali u ovom tekstu predstavljamo ove tri zemlje, jer smo sa njima imali najpozitivnija iskustva.

Italija

Univerzitet Cattolica iz Milana nudi različite programe iz ovih oblasti u svom kampusu u Pjaćenci (15 min. od Milana). Na engleskom jeziku postoje:

Osnovne studije

Sustainable Agriculture for Food quality and Environment (SAFE)

Master studije

Master in Viticulture & Enology: Innovation meets Tradition

Agricultural and Food Economics

Na italiijanskom jeziku postoji:

Scienze agrarie, alimentari e ambientali (Agricultural, Food and Environmenteal Sciences)

Imaju više osnovnih i master programa iz ovih oblasti. Cattolica dodeljuje veoma poštovane diplome iz ovih oblasti, koje su prepoznate, ne samo u Italiji, već širom sveta, s obzirom da univerzitet postoji 100 godina.

Ukoliko Vas zanimaju studije na Cattolici, obavezno nas kontaktirajte jer je preko nas prijava besplatna, a inače je 70 evra. 

Belgija

Belgija je poznata kao zemlja inovativnih procesa u obradi hrane i poljoprivredi. Sjajan program imaju KU Leuven i Univerzitet Ghent na zajedničkom Master programu Food Tehnology.  Dobija se diploma oba univerziteta i vrlo je cenjena. Osnovne studije su na holandskom.

Francuska

Francuska je jedna od najvećih evropskih poljoprivrednih sila i prva zemlja na koju pomislimo u kontekstu vina. Takvi su im i univerziteti – velika ponuda programa na francuskom, dok postoje i manji broj studijskih programa na engleskom. Naša preporuka je master program AgroFood Chain iz Tuluza, jer je konkretan a opet dovoljno širok da se nauči više korisnih stvari.

Ukoliko vas zanimaju studije poljoprivrede u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit 

Univerzitet Cattolica je najveći privatni univerzitet u Evropi i broji 45000 studenata. Postoji 100 godina i spada u najprestižnije univerzitete u Italiji.

Cattolica Fakultet medicine nalazi se u Rimu i važi za najbolji fakultet medicine u Italiji.

Program: Međunarodni dr program – medicina i hirurgija
Vrsta programa: Osnovne studije od 6 godina (dipl + mr)
Fakultet: “A Gemelli” School of Medicine and Surgery
Kampus: Rim, Italija
Trajanje: septembar 2017 – septembar 2023 (6 godina)
Ukupno ESPB: 360

Šta odlikuje Cattolica Fakultet medicine?

• Visoko specijalizovanu učenje i predavanja zasnovana na rešavanju problema;
• Kompletno sinergija između bazičnih i kliničkih nauka;
• Jak međunarodni pristup i studenti iz celog sveta
• Studije na engleskom jeziku

Ovi kvaliteti su postignuti kroz multidisciplinarni pristup i ranom učestvovanju u lečenju pacijenta, baveći se u isto vreme etičkim pitanjima i pravnom odgovornošću, koji predstavljaju osnovu profesije. Pored toga, medicinska antropologija, bioetika i medicinske humanističke su jedni od fokusa studija, kao i sposobnost budućih lekara da komuniciraju sa pacijentom i porodicom.

Studije donose studentima jaku naučnu podlogu, zajedno sa teorijskom i praktičnom pripremom u medicinskoj praksi i metodologiji. Tokom studija potencira se visok nivo profesionalnog donošenju odluka i operativne nezavisnosti u smislu sposobnosti studenta da se suoči i reši osnovne zdravstvene probleme iz svih uglova: preventivnih, dijagnostičkih, terapijskih i prognostičkih.

Ciljevi učenja

Program obezbeđuje potpunu integraciju ciljeva učenja evropskih i američkih planova i programa. Nastavni program je osmišljen i da pomogne učenicima da se pripreme za USMLE (SAD Medicinski stručnog ispita) Step 1 i Step 2. Studenti će imati koristi od visokog kvalitet nastave i ucenja treba da podstiču aktivno učešće i podršku nezavisno mišljenje, te će potpuno biti spremni za započinjanje karijere u Americi. Iz ovog razloga, brojni američki studenti dolaze na studije medicine na Cattolicu.

Oni će steći mogućnost da identifikuju stanje zdravlja ili bolesti pojedinaca na osnovu znanja biopatologije i patophisiologije. Tokom studija razviće veštine i opšte iskustvo u oblasti interne medicine, opšte hirurgije, pedijatrije i akušerstva, kao i medicinske i hirurške specijalizacije.

Upis

Za aplikaciju je potreban pasoš, transkripti/diploma srednje škole, sertfikat engleskog jezika i motivaciono pismo. Prijava je otvorena i traje do 7. februara, i košta 160 evra. Ino agencija je predstavnik Cattolice za Balkan, i ako se prijavljujete preko nas dobićete besplatne savete u vezi sa upisom, smeštajem i besplatnu izradu motivacionog pisma. 

Prijemni

Za prijemni se polaže njihov prijemni ispit 20. februara koji ima 100 pitanja i polaže se preko kompjutera, ima više ponuđenih odgovora. Devedeset pet pitanja su psihološke sadržine (logičko rezonovanje, test inteligencije), a pet pitanja je religiozno-etičke sadržine. Više o prijemnom ovde.

Transfer

Moguć transfer na drugu ili treću godine medicine sa državnih i privatnih fakulteta medicine u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Crnoj Gori, kao i EU i Amerika.

Kontaktirajte nas 

Filed under: Partnerski univerziteti

U američkim i evropskim medijima već je počela debata o reakcijama univerziteta i američkih agenata za visoko obrazovanje, koji se plaše da će 2017. imati manje upisanih stranih studenata na univerzitete i koledže širom Amerike. Na ICEF monitoru, jednom od najvećih mreža agenata i regrutera, navodi se da Trampovi negativni stavovi prema imigrantima i ljudima drugih nacija i rasa neće pozitivno odjeknuti među mladim studentima koji se razmišljaju da li da svoje studije nastave u Americi. Štaviše, i sama tema rasizma je takođe pomenuta, zbog brojnih studenata iz Azije i Afrike, koji se sada premišljaju da li da idu u Ameriku.

Sa druge strane, u svojoj kampanji Tramp jeste kritikovao visoko obrazovanje u Americi kao preskupo i nedostupno za mnoge. U svom govoru o oktobru obećao je da će se potruditi da federalna vlada da podsticaje univerzitetima kako bi imali jeftinije školarine.

Za sada, više će ostati zapamćena njegova izjava da muslimanima neće dopuštati ulazak u SAD, što je mnoge studente muslimanskog porekla destimulisalo da razmišljaju o ovoj državi, i okrenuli su se apliciranju na univerzitete u Engleskoj, Italiji, Nemačkoj, Holandiji itd. Takođe, mnogi agenti smatraju da Tramp promoviše anti-intelektualizam i seksizam, što nisu vrednosti za koje su studenti željni mobilnosti zainteresovani.

Kada se napravi paralela sa Velikom Britanijom i Brexitom, može se naslutiti da će broj stranih studenata u Americi opasti ili u najboljem slučaju ostati isti.

Od 2013, VB prvi put u svojoj istoriji beleži pad stranih studenata, koji se sve više okreću Evropskoj uniji zbog desničarskih poruka koje su godinama slane iz Engleske, što je konačno rezultiralo Brexitom. Svakako, treba imati u vidu i niže školarine u Evropskoj uniji i niže cene života u odnosu na Veliku Britaniju. Sa finansijske strane, slična je situacija i sa Amerikom, koja je najskuplja zemlja za studije, i vrlo verovatno je da će pobeda Trampa dodatni procenat studenata motivisati da odustanu od studija u Americi.

Ostaje da se vidi da li će Tramp preuzimanjem funkcije predsednika Sjedinjenih država promeniti statistike i utiske studenata i radnika u visokom obrazovanju.

Ana Marija Popović

Ukoliko vas zanimaju studije u inostranstvu, pošaljite besplatan upit 

Intervju sa Ines Janković, modnom kreatorkom i vlasnicom brenda Ines Atelier

• Predstavite se ukratko našim čitaocima.

Osnovala sam brend INES atelier krajem 2012 godine. Pre toga sam se bavila dizajnom enterijra u porodičnoj firmi. Srednju kao i osnovnu školu završila sam u Novom Sadu , dok sam dizajn studirala u Italiji.

• Da li možete da nam ukratko predstavite Vaše studije u Italiji (osnovne i master studije)?

Prva stanica mi je bila Firenca, gde sam na Accademia Italiana, završila dizajn enterijera i industrijski dizajn. Nakon 2. godine prebacila sam se na prestižni IED u Rimu , gde sam na kraju i završila za dizajnera enterijera. Posle kraćeg radnog iskustva i nekoliko projekata stanova, showroom-ova i hotela ipak sam odlučila da se vratim prvoj ljubavi – modi. Upisala sam Master studije na Istituto Marangoni u Milanu i po zavšetku osnovala svoj brend.

• Kakva su Vaša iskustva sa osnovnih studija i koja je razlika u odnosu na studije u Srbiji?

Prema mom ličnom iskustvu,  u inostranstvu se stvari više baziraju na praksi. Profesori su ljudi iz indusutrije koji  vam na konkretnim primerima pokazuju problematiku i rešenje, dok kod nas, nekako imam utisak, da se više polaže na teoriju. Dizajn je mlada profesija, nastala u razvijenim zemljama, tako da kod nas nema možda ni dovoljno primera na kojima bi se moglo učiti.

• Kakvi su Vaši ustisci sa studija na prestižnom Institutu Marangoni u Milanu?

Ja sam imala fenomenalno iskustvo na Marangoniju i zaista bih preporučila svakome koga interesuje moda.

Profesori su jako inspirativni i uvek spremni da vam pomognu, a takođe i čitav koncept studija je u saradnji sa raznim brendovima tako da imate priliku da učestvujete u raznim projektima. Tempo je prilično dinamičan ,ali to je u kreativnom svetu normalno. Jedini problem je što konkretno ova škola dosta košta pa nažalost nije dostupna za veliki broj ljudi iz nase zemlje , ali zato postoje programi za stipendiranje za master class.

• Opišite nam ukratko studentski život u Italiji? Kakvo iskustvo nosite?

Kao sto sam ranije već pomenula , pre Marangonija već  sam boravila u Italiji , tako da sam dosta dobro savladala jezik što mi je olakšalo život Takođe sam imala super kolege iz celog sveta . Nisam imala baš mnogo vremena za provod i zabavu, ali itekako nosim pozitivna iskustva.

• Kako su studije u Italiji uticale na Vašu današnju karijeru?

Pre svega dali su mi širinu, a zatim i niz konkretnih “alatki “ kako stvoriti brend i održavati ga iz godine u godinu.

Ono najkorisnije što nosim sa studija u inostranstvu je što pre svega naučite mnogo o životu i različitosti.

Jer kada izađete iz svoje zone komfora i samo ste jedan u million, bez zaštite društva ili roditelja , testirate svoje potencijale i granice.

• Da li biste mladima iz sveta dizajna i mode preporučili studije u Italiji?

Ne samo u Italiji. Bilo gde, pa makar i samo godinu dana na razmenu. To su iskustva koja vas unaprede i koja vam daju mnogo više opcija i šire vidike. U svakom slučaju treba probati, a potom svako treba da odluči gde se pronalazi najbolje.

• Hvala na intervjuu i puno uspeha sa sledećom kolekcijom!
  

  ---

Fotografije: Angy Style Guide, Marangoni

Ukoliko vas zanimaju studije u inostranstvu, molimo pošaljite besplatan upit

Organizujemo novi MeetUp o studijama u Italiji!

Gde: Ict Hub, Veljka Dugoševića 54, Naučno Tehnološki Park Zvezdara

Kada: 22. novembar 2016 u 18h

Kako da se prijavite: Preko FB eventa

Svi naši mentori biće prisutni i imaće odgovor sva vaša pitanja i nedoumice o osnovnim i master studijama u Italiji. Sa nama će biti i Aishah Pathak sa Cattolica Univerziteta, koja će takođe besplatno odgovarati na sva pitanja koja budete imali u vezi sa studijama na ovom Univerzitetu. Biće održano kraće predavanje o studijama u Italiji i na Cattolici u Milanu i Rimu – prijavite se na vreme!

Kako bi naše italijansko druženje bilo potpuno, naručili smo različite vrsta pica :) Jer italijanska hrana jeste jedan od super razloga za studije u ovoj lepoj zemlji!

Nije lako napraviti izbor gde otići na osnovne ili master studije, i oduvek je postojala nedoumica koji kontinent izabrati. U korist Evrope idu troškovi i blizina, a u korist Amerike drugačije kulturno iskustvo i profesionalna perpsektiva. Izlistali smo sličnosti i razlike, pro end contra po svim pitanja koja najčešće dobijamo od naših klijenata.

1. Apliciranje i upis

Kada budući studenti i roditelji razmišljaju o izboru zemlje za studije, često ne uzimaju u obzir proceduru samog apliciranja i njihove troškove, koji se u slučaju EU vs USA značajno razlikuju – u USA su skoro uvek skuplji. Za USA je za osnovne studije potreban SAT test, dok za Evropu često nije potreban. Za master studije za USA, ukoliko je iole bolji univerzitet u pitanju, teško može da se aplicira bez GMAT/GRE testa, dok u Evropi GMAT je potreban samo za vrhunske biznis programe, a GRE izuzetno retko, uglavnom za neke specifične stipendije. Samim tim, troškovi se značajno menjaju, jer GMAT ne košta samo 250$ koliko je polaganje, već treba platiti i pripreme, kao i putovanje na testiranje u Sofiju, Zagreb ili Budimpeštu, jer u Srbiji nema da se polaže GMAT. Plaćanje application fee-a, odnosno prijave je sve više rasprostranjeno na oba kontinenta, i kreće se od 30 do 300$, zavisno od univerziteta i zemlje.

U Americi su u proseku skuplje prijave, dok u Evropi su u 50% slučajeva besplatne, mada je tendencija da se i to menja, i plaćanje prijave i ovde postaje rasprostranjena praksa. Evaluacija diplome je proces koji dodatno poskupljuje prijavu u Americi, jer je neophodno poslati original diplome u američe agencije nadležne za to, kako bi razumeli koji nivo obrazovanja posedujete. Za Evropu nije potrebna evaluacija, već samo prevod sudskog tumača, i ponekad overa u ambasadi zemlje za koju se prijavljujete, što Evropu čini značajno jeftinijom u pogledu apliciranja i upisa na studije.

2. Rangiranje univerziteta i kvalitet programa

Rangiranje koliko govori o univerzitetima i kvalitetu studija, toliko i sakriva. Treba ih uzeti uvek sa rezervom, i pogledati nekoliko rangkinga odjednom. Npr QS ranking je američki, i uvek prvo favorizuje američke univerzitete. Šangajska lista je kineska rang lista, i upravo favorizuje azijske univerzitete. Recimo, Univerzitet u Beogradu je 360. na Šangajskoj listi, a na QS ne postoji. (UniBG je jedini srpski univerzitet koji je ulistan u bilo kakvo globalno rangiranje). Postoji još nekoliko uticajnih rang lista, od kojih bih izdvojila Times The World listu.

Što se Amerike tiče, ona prednjači sa vrhunskim univerzitetima sa Ivy liste, koji godišnje koštaju 20-70 hiljada dolara, koje su po cenama ljudima sa naših prostora uglavnom nedostupne. Za cenu od 10-20 hiljada dolara dolaze nam stotine community koledža i realno drugorazrednih univerziteta koji uglavnom ne postoje ni na kakvim globalnim listama, i ovde Evropa prednjači – za iste ili mnogo manje sume novca može se naći daleko kvalitetniji univerzitet i bolje rangiran. Holandija recimo ima više bolje rangiranih univerziteta nego cela Nemačka, a podjedanko koliko i Amerika. Amerika dakle ima puno univerziteta, ali oni odlično rangirani su i odlično skupi, dok Evropa ima puno državnih i privatnih univerzteta sa neverovatno visokim mestima na rang lista, a sa cenama koje su nepojmljivo niske za Amerikance. Pređimo na sledeći pasus >>>

3. Cene studija i troškovi života

Studije su skuplje u Americi, dva do dvadeset puta, zavisno od programa i univerziteta. Evropske školarine su niže. U Nemačkoj možete studirati u Minhenu za 500 evra godina na TU Minhen koji je 50. na svetu na Times listi, što je u Americi nezamislivo – u Evropi jednostavno postoji veliki broj državnih univerziteta koji su veoma visoko ranirani a školarine ne prelaze dve hiljade evra. Ili pogledajmo školarine za nekoliko hiljada na privatnim univerzitetima i biznis školama poput Cattolice ili CEU Business School, što u Americi košta 4 do 5 puta više. Ako govorimo i o vrhunskom obrazovanju, Harvard često košta i 50 hiljada godina, dok Cambridge i Oxford duplo manje – 25 hiljada. Bilo koji nivo studija ili kvalitet, Amerika je uvek skuplja.

Troškovi života u Evropi variraju,  kao i u Americi, te dosta zavisi gde se živi. Kontinentalna Evropa nema preterano visoke troškove života (osim Pariza ili Amsterdama), dok Skandinavija i UK su ipak skuplje destinacije, gde je potrebno bar 1000 evra mesečno za životne troškove, a kontinentalna Evropa često može i sa duplo manje. Amerika ima ogroman opseg troškova života, ali cene u velikim gradovima na obalama su izuzetno visoke, te za Njujork mesečno je neophodno bar 2000 dolara, osim ako student ne živi u nekom dotiranom studentskom domu. Život u kampusu u unutrašnjosti je nešto drugo, i često su tu troškovi života nalik evropskim, jer student sve ima na kampusu, i ne ide tako često do grada. Ukoliko uporedimo šta student može sebi da priušti za 1000 evra mesečno u Milanu, Briselu ili Londonu, a šta sa 1000 evra u Njujorku, Čikagu ili San Francisku, Evropa i u ovoj kategoriji slovi za povoljniju.

4. Trajanje studija

U Americi je češći sistem da su osnovne studije 4 godine nego u Evropskoj uniji, koja je u najvećoj meri usvojila sistem 3+2. Iz ovog razloga kandidati često biraju EU za osnovne studije od 3 godine, a onda upišu master u USA od godinu dana. Ono što treba imati u vidu u USA je i sistem koledža, na koji se ide pre studija medicine ili prava, što dodaje 4 godine studiranja u odnosu na Evropu. Zato mnogi Amerikanci dolaze na studije medicine na engleskom u Evropi, jer ovde ne moraju da idu na koledž da bi studirali medicinu. S druge strane, u Americi na Community koledžima često može da se studira i godinu dana i dobije sertifikat, ali to nisu akademske studije koje donose full degree.

5. Viza i boravišna dozvola

Ovde situacija počinje da se komplikuje, jer u EU svaka zemlja ima svoja pravila, ali u proseku lakše se dobija viza za EU nego za Ameriku, ako ništa drugo zbog finansijske garancije. U Italiji npr. morate imati 8000 evra na računu, dok za Ameriku po godini morate imati i do dva puta više da biste dobili studentsku vizu, to je često nešto što studenti previde. Ukoliko niste dobili stipendiju uvek morati imati određeni iznos na računu kao finansijsku garanciju. Ona se proteže od 6 hiljada evra, pa do 30 hiljada, zavisno od zemlje u koju idete, ali za Ameriku treba najviše novca, dok za EU zemlje Istočne Evrope najmanje.

6. Poslovi

Generalno pravilo i za EU i za USA je da posle studija možete dobiti produženje boravišne vize zarad traženja posla od godinu dana. Utisak je da se lakše poslovna viza dobija u Americi, ali ovde ima toliko izuzetaka da se može reći da se i u EU i u USA radna viza dobija podjednako teško/lako, ali se poslovi lakše dobijaju u Americi jer je veće tržište poslova.

7. Gde planirate da živite

Kada birate zemlju ili kontintent gde ćete studirati, uzmite u obzir i svoje buduće planove – gde biste živeli? Studije u velikoj meri mogu da odrede mesto življenja u budućnosti, zato ako sebe videti u Njujorku, nije loše da tamo uradite bar Master studije. Ako mislite da biste srećniji bili u Zapadnoj Evropi, onda studije u Americi bi bile sporiji put do tamo nego studije u samoj Evropi. Zato, pre nego odaberete kontinent razmislite gde zaista vidite sebe i svoju budućnost. Desnica je na vlasti i u EU i u Americi, što dosta govori o trendovima prema strancima.

Zaključak

Ako pažljivo pogledamo, Evropa ostaje pristupačniji kontinent za studije za ljude sa naših prostora – ljudi u Americi ceo život štede da bi poslali svoju decu na studije. Blizina, povoljnije školarine i niži troškovi života privlače veliki procenat studenata da ostane u Evropi, pa čak i one koje bi voleli da žive u Americi, jer im je jeftinije da školovanje završe u Evropi pa odu u Ameriku na praksu. Drugo, ranije su samo Engleska i Amerika imale studije na engleskom, a sada je to slučaj u celom svetu. U Italiji postoje brojni programi na engleskom, te ni jezik više nije prepreka – globalizacija čini svoje. Zato, za šta god se odlučite, sigurno ćete imati divno iskustvo, jer sve nikad nije bio povezaniji i iskoristite svaku priliku da i vi budete deo tog trenda.

Ana Marija Popović

Ukoliko ste zainteresovani za studije u inostranstvu, pošaljite nam besplatan upit 

Da li želite da radite u dinamičnoj, startap atmosferi? 

Da li govorite strane jezike i volite da radite s ljudima?

Da li želite da naučite funkcionisanje obrazovnog konsaltinga i univerzitetskog posredovanja?

Da li želite da steknete pravo iskustvo u IT zajednici i naučite veštine koje će vam zaista trebati u poslu?

Prijavite se za tromesečnu praksu u Ino agenciji  – mi smo stalno u potrazi za talentima!

Uslovi:

Završna godina ili završen Fakultet političkih nauka, FON, Ekonomski, Filološki ili neki srodan fakultet.

Znanje engleskog jezika

Poznavanje akademske mobilnosti (studije u inostranstvu, prakse, razmene, konferencije) ili interesovanje za ovu temu

• Praksa moguća u Beogradu i Novom Sadu

Pošaljite CV na office@inoagencija.com pod Subject: Praksa.

Vidimo se!

Višegrad fond je zajednički fond Mađarske, Slovačke, Češke i Poljske koje stipendira Master, PhD i PostDoc studije u ove 4 zemlje.

Fond postoji od 2000, a stipendije se dodeljuju od 2003, i do sada je stipendirani 1600 studenata. Kancelarije Fonda nalaze se u Bratislavi, odakle se daju stipendije, kao i grantovi i druga davanja za naučnike i umetnike.

Stipendija 2017

• Stipendije važe isključivo za Master i doktorske studije na državnim univerzitetima
• Dužina stipendije može biti od 6 meseci (1 semestar) do dve godine (4 semestra)
• Za incoming stipendiju mogu da se prijave studenti sa pasošem sledećh država: Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rusija, Srbija i Ukrajina.
• Stipendija važi samo za full time studije, ne važi za joint-degree ili double-degree programe
• Iznos za školarinu je do 3000 evra
• Iznos stipendije je 4600 evra godišnje
• Moguće je dobiti dodatni novac za putovanje ukoliko živite bar 1500km od mesta u kom studirate
• Rok za prijavu je 31. januar (možete se prijaviti i u toku studija, i za narednu godinu studija
• Prijava se radi online ovde
• Informacije o stipendiji ovde i ovde

Srećno!

Ukoliko vam je potrebna pomoć ili konsultacije za prijavu na stipendiju, pošaljite nam besplatan upit

Ukoliko ste zainteresovani za studije u inostranstvu pošaljite nam besplatan upit