Danas svoja iskustva prenosi Milan Jočevski, doktorand na Kraljevskom tehničkom univerzitetu u Stokholmu i Politehničkom univerzitetu u Milanu
Odlučio sam da apliciram
Kada sam konačno odlučio da odem na master studije, prošao sam kroz internet prezentacije onih koji su mi bili najzanimljiviji, porazgovarao sa studentima koji su već bili u inostranstvu i konačno sačinio listu od pet univerziteta na koje ću poslati moju prijavu. Zapravo četiri univerziteta i jedan Erazmus Mundus master program. Većina njih su tražili CV, motivaciono pismo, položen test engleskog jezika i preporuke mojih profesora. Bilo je to u leto pred završnu godinu osnovnih studija.
Počeli su da se javljaju
Krenula je da stiže elektronska pošta od jednog po jednog programa i pozivi da se priključim sledećoj generaciji njihovih studenata. Međutim, nisu svi bili velikodušni sa novčanom pomoći. Za neke sam morao da apliciram kod drugih državnih institucija; i tako sam postao stipendista DAAD-a i Švajcarske Vlade. Dodatno, u tom trenutku sam već bio stipendista Fonda za mlade telente. Nadao sam se da ću biti njihov stipendista i naredne godine. Tako da je sada sve bilo na meni. Imao sam mogućnost da biram i studiram gde sam hteo. Odabrao sam Erazmus Mundus zajednički master program – Master of Science in Research on Information and Communication Technologies.
Erasmus +
Iako sam prethodno pomenuo Erasmus Mundus, a sada čitate podnaslov Erasmus Plus to je zato što su se neke stvari izmenile od 2012. godine (kada sam otišao na master). Naime, Evropska Unija je odlučila da veliki broj programa objedini pod jednim imenom – Erasmus+. No, svi zajednički master programi i dalje postoje i dalje se zovu Erasmus Mundus joint-master programi, ali su sada pod okriljem većeg programa sa raznovrsniom ponudom (i sa manje stipendija za Balkan prim.red.).
Moj Master
Moj program je bio proizvod saradnje pet univerziteta – KTH Royal institute of Technology (KTH), Universitat Politècnica de Catalunya (UPC), Politecnico di Torino, Université catholique de Louvain i Karlsruhe Institute of Technology. Ja sam proveo dve godine studija na dva univerziteta iz konzorcijuma – na KTH i UPC. Zapravo, presudni faktor koji je na mene uticao da se odlučim za ovaj master program je bila ta mogućnost studiranja na dva univerziteta, u zemljama sa dva potpuno različita društvena sistema.
Život u inostranstvu – Prva Španija…
Prva destinacije bila je Barselona i Španija. Fakultet me je uputio na studentski smeštaj, pa sam zbog blizine fakultetu i jednostavnosti odlučio da tu i odsednem. Kasnije sam shvatio da je prilično lako iznajmiti sobu u stanu sa još nekoliko studenata (što bi mi smanjilo troškove života), ali iz Beograda ništa nisam mogao da učinim. Ipak je to bila nova zemlja, novo iskustvo, mesto u kojem nisam znao gotovo nikoga i gde postoji jezička barijera. Danas, poznajem nekoliko ljudi iz Srbije koji tamo studiraju ili rade, ali i one koji su tamo odrasli ili koji su poput mene otišli na studije i ostali. Danas, ne govorim katalonski (zvanični jezik u autonomnoj pokrajini Kataloniji, a time i Barseloni), ali zato često koristim španski jezik i rado ističem moj „kasteljano“ naglasak. Uvek sa ponosom kažem da sam živeo u Barseloni i rado joj se vraćam.
… Pa Švedska…
Brzo je protekla ta prva godina mastera i usledila je još jedna, ovoga puta u Stokholmu. Spakovao sam se, rezervisao transport stvari (npr. Packlink) i vratio u Beograd. Usledio je kratak odmor koji je bio posledica činjenice da akademske obaveze u Španiji traju do polovine jula, a u Švedskoj počinju u avgustu. Kasnije je KTH prilagodio svoj kalendar kako bi pratio akademske kalendare ostalih univerziteta u Evropi.
Nakon prve (uvodne) nedelje, kada je nastupio kulturološki šok, usledila su predavanja i domaći zadaci. Baš kao u srednjoj školi, samo mnogo intenzivniji. Zapravo, osnovna razlika između mastera u Švedskoj i Španiji je ta što dinamika obaveza u švedskom sistemu podseća na onu u našim gimnazijam, a u španskim na onu na našim osnovnim akademskim studijama. Bar na mom fakultetu (ETF-u) imali smo veliki broj predavanja i vežbi, zatim kolikovijum i na kraju ispit. Na KTH-u, svake nedelje svakom domaćem zadatku morate po nekoliko sati da posvetite, zatim imate testove, a ispiti su svakih 8 nedelja. Ne postoje 2 semestra, već imate tromesečja. Radi se mnogo intenzivnije i na praktičnijim primerima.
Život u Švedskoj
Da se vratim na kulturološki šok. Jednostavno ne možete da poredite ova dva mesta. Mir, balans, bezbrižnost, jednakost i raznovrsnost jesu odlike života u Švedskoj. Kada udišete svež vazduh u sred glavnog grada, kada imate uređeni javni gradski prevoz i izjednačen poslovni i društveni život, kada možete da se oslonite samo na znanje engleskog jezika pri komunikaciji sa švedskim a i prijateljima iz celoga sveta, onda znate da ste na mestu koje funkcioniše kako treba. Daleko da je sistem idealan, ali definitivno vam pruža mogućnosti o kojima ste pre samo maštali. Ili bar neki od nas.
Prva stvar koju me pitaju jeste da li su ljudi zaista toliko „hladni“. Obično odgovorim potvrdno. Šveđani, po mom dosadašnjem iskustvu, su otvoren naraod, ali do određene granice. Raditi na projektima sa njima je milina, ali poslovan odnos morate da držite. Spontano okupljanje posle okončanih obaveza je retkost, ako ne i nemoguća misija. Ali, postoje izuzeci. Postoje oni, koji će sa radošću reći kako su već bili u Beogradu, ili kako imaju drugaricu iz Novoga Sada. Kako su im roditelji bili na letovanju na jadranskom primorju i kako planiraju Balkan tour. Postoje oni koji će vam preporučiti dobru mariniranu švedsku ribu, ili upoznati sa svojom porodicom. Dođu i ti momenti, ali treba imati strpljenja.
Šta sada radim
Nakon dve diplome za master, sada studiram (ali i radim) ka dvema doktorskim diplomama – Erasmus Mundus PhD in Industrial Management u Švedskoj. Nažalost više nije u ponudi, a i finansije za doktorske stipendije su se promenila u okviru Erazmus+ programa. Tokom doktorata imao sam priliku da budem gostujući istraživač u Italiji. Ako vas zanima doktorat ili istraživanje, onda pravo ka Marie Curie portalu Evropske komisije.
Ono što ostaje
Ako se zadesite na masteru u inostranstvu iskoristite priliku da upoznate ljude iz drugih država, sa drugih kontinenata. Razmenite iskustva, otputujte iznad polarnog kruga (ako ste u Švedskoj) i posmatratje polarnu svetlost kako menja boju. Na kraju krajeva, ta iskustva, ti ljudi sa drugačijim kulturnim nasleđem koje upoznate i koje ćete jednoga dana zvati prijateljima, jesu ono što vam na kraju ostane najupečatljivije.
Filed under: Doktorske studije, Iskustva, Master studije, Španija, Švedska
